Nešto se čudno dešava u ovoj zgradi. Već nekoliko dana neko od komšija uz škripanje pomera nameštaj, a čuje se i neko potmulo lupanje, kao da neko hoda po parketu, ali znatno učestalije. Ruku, na srce, ja sam imao običaj da se nervozno šetam po sobi, ali to nije slučaj već neko vreme. Takođe, prekinuo sam i da bacam pribor za jelo na sudoperu pri pranju. Ali izgleda da baš hoće da me dokrajče... Šta ćeš, život je surov...

Osim toga primetio sam staru kutijicu za sočiva ispod lavaboa tačno na sredini okrenutu naopačke. Siguran sam da je bila na veš mašini i ne vidim kako je mogla dospeti tamo.

A i sama sočiva su mi sumnjiva. Kupio sam ih u ponedeljak sa bočicom tečnosti i dobio sam glavobolju, a sledeća dva dana ih nisam nosio i glavobolja je nestala. Danas sam stavio sočiva pazeći da ostane što manje tečnosti na njima i osećam blagu glavobolju.