Hijerarhija ljubavi

Svi mi imamo neku svoju egzistenciju, pa time i kvalitet egzistencije. Ali kvaliteti naših egziszencija zavise jedni od drugih. Recimo da osoba A voli samo sebe, osoba B voli i ljude, a osoba C voli i ljude i životinje. Onda je ljubav, a time i kvalitet egzistencije osobe C tronivoan, osobe B dvonivoan, a osobe A jednonivoan. Prema tome, jasno je da je osoba A najprimitivnija i da je njena duša najsiromašnija. Ovo bi smo mogli nazvati hijerarhijom ljubavi, za razliku od hijerarjije sile.

О Истини

Ко искрено и страсно љуби
Истину, Слободу и Отаџбину,
слободан је и неустрашив као
бог, а презрен и гладан као пас.

                                          П. Кочић

Верујем да је истина највећа људска вредност. А никада као сада није била мање цењена, чак су неке форме лажи на цени много више од истине. Али морамо увидети колико је  лаж опасна појава. У вери, цењењу и обожавању лажи увек је присутан принцип моћи, штавише магијског карактера, који чини да та лаж постане истина. "Ако неко има моћ да друге обмане у своју лаж, онда има моћ и да самим тим та лаж постане и истина".

Верујем да је истина највећа људска вредност јер истина као своју последицу доводи и до свих других људских вредности, као што су правда и слобода. На другој страни, без праве љубави према истини, ма колико се трудили, и све остале вредности могу бити само једна велика лепа лаж.

Само оно што кажемо самоме себи може бити искрено. Оно што кажемо другоме, а не кажемо себи, сигурно није искрено, ма колико се чињенични поклапало са стварношћу.

Zvao sam policiju povodom sumnji da sam u materijalnoj i zivotnoj opasnosti, ali oni nisu hteli da dodju iako sam insistirao i vrlo dobro argumentovao svoj zahtev, rekli su da podnesem u ponedeljak pismenu prijavu.

Nešto se čudno dešava u ovoj zgradi. Već nekoliko dana neko od komšija uz škripanje pomera nameštaj, a čuje se i neko potmulo lupanje, kao da neko hoda po parketu, ali znatno učestalije. Ruku, na srce, ja sam imao običaj da se nervozno šetam po sobi, ali to nije slučaj već neko vreme. Takođe, prekinuo sam i da bacam pribor za jelo na sudoperu pri pranju. Ali izgleda da baš hoće da me dokrajče... Šta ćeš, život je surov...

Osim toga primetio sam staru kutijicu za sočiva ispod lavaboa tačno na sredini okrenutu naopačke. Siguran sam da je bila na veš mašini i ne vidim kako je mogla dospeti tamo.

A i sama sočiva su mi sumnjiva. Kupio sam ih u ponedeljak sa bočicom tečnosti i dobio sam glavobolju, a sledeća dva dana ih nisam nosio i glavobolja je nestala. Danas sam stavio sočiva pazeći da ostane što manje tečnosti na njima i osećam blagu glavobolju.

Neke skorašnje vesti iz novina me čine vrlo zabrinutim. Lično sam saopštio nekim ljudima da nameravam da počnem da se bavim književnošću, ali da nisam siguran o čemu ću konkretno da pišem, kao ni da li će biti proza ili poezija. Danas sam video tekst o smrti grčkog reditelja Angelopulosa, a poslednjih dana i optužbe protiv nekih direktora u zdravstvu, pre svega doktora Borojevića koji je navodno izvršio samoubistvo.

Ne bih voleo da je ovo samo ispitivanje javnog mnenja za mnogo veću čistku u redovima istaknutih ljudi , a možda i ne samo istaknutih ljudi. Ako je nešto još dobro, to je što na uticajnim funkcijama i dalje ima dobrih ljudi koji mogu da utiču na to da koliko-toliko sve to teče onako kako bi trebalo da teče. Ako bi na neki način ovi ljudi bili uklonjeni sa položaja, bojim se da se građanima Srbije crno piše. Vrlo lako se može desiti da se pod maskom borbe protiv koriucije, kao i demagogijom da se obični građani neće dirati izvrši čistka u redovima funkcionera, a da odloženo kao posledica toga nastradaju i obični građani.

Takođe me zabrinjava i jedna skorašnja vest iz novina o tome da se pominje u Evropi uvođenje tzv. “kontrolisane demokratije”, po ruskom modelu, mada mi nije jasno o čemu se radi, ali u svakom slučaju ne vidim kako demokratija može biti kontrolisana. Poznato je iz istorije da se velke krize, ako što je kriza evra, mogu iskoristiti za ukidanje ljudskih prava i sloboda i da mogu biti veštački izazvane u tu svrhu.

Pitam se šta se desilo sa tim Udbašima. Verujem ih je bilo i te kako dosta, kao i raznih doušnika i "dušebrižnika". Da li su se prekvalifikovali? Nešto ne verujem da su takvi ljudi dobri u normalnom poslu, mada nimalo ne izgleda da su poslovi danas normalni. Da li su otvorili svoje firme? Bezbednosne firme, detektivske, štagod?

Potpuno neočekivano, upravo sam sreo bivšeg šefa na ulici, kod zgrade Suda, a juče me je zvao telefonom, rekao je da u fabrici postoji potreba za mojim radom. Juče, prvo sam odbio, ali sam onda rekao da ću razmisliti, s obzirom da se se radi o fabrici koja je u stečaju. Danas sam mu rekao da trenutno ne mogu, da tražim devojku, ali da kasnije nije isključeno da ću moći, ali i da ne želim da on taj posao odlaže nepotrebno.